Stres je skup nespecifičnih reakcija čovjekovog organizma na štetne faktore 

iz radnog i životnog okruženja. Štetni faktori iz čovjekovog okruženja aktiviraju adaptacioni mehanizam u

 organizmu kako bi se organizam zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom.

Teorijska postavka

Hans Seli (Hans Selye) je 1936. postavio teoriju prema kojoj do bolesti dolazi usled poremećaja ravnoteže u organizmu pod dejstvom raznih spoljašnjih i unutrašljih činilaca. Zbirni naziv za bilo koji od tih činilaca je stresor (stressor). Oni ispoljavaju agresivno dejstvo na organizam - stresorno dejstvo, a odgovor organizma se naziva stres-reakcijom.

Pri poremećaju ravnoteže organizma 

odbrambeni sistemi reaguju prema vrsti stresora, ali adaptacioni sistem reaguje uvijek na isti način. Stres reakcija je neuro-endokrinog karaktera i manifestuje se kao skup simptoma te se naziva i opšti adaptacioni sindrom ili Selijev sindrom.

Prodorom ove teorije u medije, stres dobija kolokvijalno značenje i često se laički tumači.

Faze stres-reakcije

1. faza alarma — šoka — kada se organizam suočava sa štetnim faktorom
2. faza rezistencije - kada organizam pruža otpor štetnom faktoru pokušavajući da uspostavi ravnotežu
3. faza iscrpljenosti - kada organizam iscrpljuje svoje snage u odbrani od štetnog faktora i "prepušta" mu se

Ukoliko je čovjek kontinuirano izložen stresu ili ukoliko je njemu često izložen dolazi do poremećaja u funkcionisanju organizma što uslovljava pojavu tzv.adaptacionih bolesti kao što je hipertenzija .

Faktori stresa

Faktori koji uzrokuju stres su brojni i raznovrsni. Tako, to mogu biti fizički faktori:

• hladnoća,
• toplota,
• buka,
• vibracije,
• otrovi ili
• psihološki faktori: velika odgovornost, poremećeni međuljudski odnosi...

Kako izbjeći stres

Prema , spec. neuropsihijatrije, treba:

• Identifikovati i izbjegavati stresne situacije kad god je to moguće
• Ne potiskivati emocije – plakati, prepričati šta se desilo
• Energiju i potiskivanu agresiju, prazniti kroz kontrolisanu fizičku aktivnost, šetnjama u prirodi, izuzetno potražiti pomoć stručne osobe
• Odvojiti dovoljno vremena za san i odmor
• Spavati kvalitetno i dobro – pravilan ritam spavanja, u isto vreme, ne uzimati razbuđujuća sredstva – kafa, čaj
• Baviti se stvarima koje nisu obavezne, pronaći hobi i razonodu
• Planirati i organizovati obaveze, napraviti redoslijed
• Ne dozvoliti nagomilavanje aktivnosti „što možeš danas ne ostavljaj za sutra“