Izborite se sa stresom i izbjegnite depresiju
Stres
je naša reakcija na problem i brige sa kojima se susrećemo u životu. .
Svi problemi SVAKODNEVNICE nazivaju se stresorima, a naša reakcija na
njih se naziva stres.
Reakcija
organizma na neku stresnu pojavu poput ove je isprogramirana da bude
intezivna, ali kratkotrajna. U jednoj veoma napetoj situaciji poput ove,
uticaj hormona stresa je generalno pozitivan. Oni utiču na
osposobljavanje organizma da se snađe u vanrednim situacijama, kada je
potrebno brzo reagovati.
Reakcija
osobe na nov stresor je predvidiva i progresivna, i prolazi kroz tri
faze. Prva faza je reakcija uzbune. Druga je faza pružanja otpora, kada
naš um donosi odluku da li da bježi ili da pruži otpor.
Kada
su u pitanju drugi izvori stresa, kao što je stres na poslu,
finansijske poteškoće, bračni i porodični porblemi i drugi problemi koji
nisu kratko i privremeno iskustvo, tada naša reakcija na stres prelazi
na nivo iscrpljenosti.
Kada
nastupi ova faza, ako stresori i dalje nastave da djeluju izazivajući
hronični stres, bolest, pa čak i smrt mogu biti neizbježni.
Ironično,
ali tačno je da pojačan rad nervnog sistema i povećano lučenje hormona
koji nas mogu zaštiti kada se stresor prvi put javi predstavljaju one
iste promjene koje nas na kraju mogu uništiti kada se suočimo sa trajnim
i upornim stresom. Naš sistem za stres je osmišljen tako da nam pomogne
da se uhvatimo u koštac sa iznenadnim i kratkotrajnim situacijama, dok
nije stvoren da bude neprestano aktivan kada se suočava sa upornim
stresorima.
Povećan
nivo hormona u krvi, kao što je kortizol, štiti nas od iznenadnih
stresova, međutim pojačan i stalan nivo tog istog hormona prouzrokovan
hroničnim stresom može naškoditi organizmu u fizičkom u mentalnom
smislu. Povišen nivo kortizola može doprinijeti: mentalnoj konfuziji,
razvoju opsesivno-kompulzivnog poremećaja, anoreksiji, depresiji,
paničnoj zabrinutosti, narušenom pamćenju, padu pažnje i koncentracije
itd.
Jedno je jasno, konstantan stres ostavlja ozbiljne posljedice po naš imuni sistem.
Na
kraju da naglasim da dalekosežne posljedice stresa naglašavaju jednu
važnu stvar, te bi svako od nas trebalo da prihvati dvostruke
strategije. Prvo, da učinimo sve što je u našoj moći kako bismo mogli da
kontrolišemo stresore. Drugo, kada naiđemo na stresore koje ne možemo
da kontrolišemo, naučimo da upravljamo stresom na najkonstruktivniji
način.