Izborite se sa stresom i izbjegnite depresiju

Stres je naša reakcija na problem i brige sa kojima se susrećemo u životu. . Svi problemi SVAKODNEVNICE nazivaju se stresorima, a naša reakcija na njih se naziva stres.

Reakcija organizma na neku stresnu pojavu poput ove je isprogramirana da bude intezivna, ali kratkotrajna. U jednoj veoma napetoj situaciji poput ove, uticaj hormona stresa je generalno pozitivan. Oni utiču na osposobljavanje organizma da se snađe u vanrednim situacijama, kada je potrebno brzo reagovati.

Reakcija osobe na nov stresor je predvidiva i progresivna, i prolazi kroz tri faze. Prva faza je reakcija uzbune. Druga je faza pružanja otpora, kada naš um donosi odluku da li da bježi ili da pruži otpor.

Kada su u pitanju drugi izvori stresa, kao što je stres na poslu, finansijske poteškoće, bračni i porodični porblemi i drugi problemi koji nisu kratko i privremeno iskustvo, tada naša reakcija na stres prelazi na nivo iscrpljenosti.

Kada nastupi ova faza, ako stresori i dalje nastave da djeluju izazivajući hronični stres, bolest, pa čak i smrt mogu biti neizbježni.

Ironično, ali tačno je da pojačan rad nervnog sistema i povećano lučenje hormona koji nas mogu zaštiti kada se stresor prvi put javi predstavljaju one iste promjene koje nas na kraju mogu uništiti kada se suočimo sa trajnim i upornim stresom. Naš sistem za stres je osmišljen tako da nam pomogne da se uhvatimo u koštac sa iznenadnim i kratkotrajnim situacijama, dok nije stvoren da bude neprestano aktivan kada se suočava sa upornim stresorima.

Povećan nivo hormona u krvi, kao što je kortizol, štiti nas od iznenadnih stresova, međutim pojačan i stalan nivo tog istog hormona prouzrokovan hroničnim stresom može naškoditi organizmu u fizičkom u mentalnom smislu. Povišen nivo kortizola može doprinijeti: mentalnoj konfuziji, razvoju opsesivno-kompulzivnog poremećaja, anoreksiji, depresiji, paničnoj zabrinutosti, narušenom pamćenju, padu pažnje i koncentracije itd.

Jedno je jasno, konstantan stres ostavlja ozbiljne posljedice po naš imuni sistem. 

Na kraju da naglasim da dalekosežne posljedice stresa naglašavaju jednu važnu stvar, te bi svako od nas trebalo da prihvati dvostruke strategije. Prvo, da učinimo sve što je u našoj moći kako bismo mogli da kontrolišemo stresore. Drugo, kada naiđemo na stresore koje ne možemo da kontrolišemo, naučimo da upravljamo stresom na najkonstruktivniji način.